Bez velikih planova rasuti cvetici, da oboje i umirisu popodne. Belo sitno, lila jos sitnije, ili zuto da na suncu lakse sija. Pa zelene vlati trave da ispune vece povrsine. Da omoguce hranu zivotinji u prolazu, mekano odmoriste pesaku u setnji ili samo da zazelene predeo posmatracu iz nizine. Malo kamencica da ocvrsnu pejzas, poneka stena tu i tamo, kao kaziprst da pripreti. Pa putic, pa staza, pa bez prolaza, pa voda, pa ograda...
Eh, na sve strane siroko, livadskim duhom obmotano polje!