Pročitam neki svoj strari tekst, blog post ili zapis sa uzglavlja, pa pomislim da mogu sve! Mogu sve jer sam mogla to sve i još više. Sve što tamo piše, tačno je, jer sam ja to opisala, a sada uživam i čitam. Sećam se, podsećam se. Kakav sjajan osećaj buđenja!
Mogu se popeti na vrh i zaviriti u oblake. Mogu ispričati priču i uživati u njoj kao da je sada, tu pored živa i uzbudljiva. Kao da sam ja tamo! Kao zamena za sva siva lica unaokolo i jednolične susrete i priče.
Pogled gore i željeni čas letenja moze da pocne!
