Svod

zamuljano, nejasno, nadvijeno i prelepo. sve ono što mogu da poželim da je stvarno, da je tu, u blizini, na dohvat ruke, tik iznad glave. baš kao bliska krošnja ili jos udaljenije, jedva naziruce nebo, šareno i nerealno.

Zlatno

Zlatno runo, ispiranje zlata na obali reke, zlatni poljubac, zlatna kupola u obliku lukovice, zlatokosa... A u stvari samo obicna zlatna jesen i zlatno lisce prosuto svuda.

red spider

 

jako slicno okruzenje, ali nastalo pod potpuno drugacijim okolnostima. ja sam u sred toga stala i posmatram. ja sam potpuno ista, tj. u potpuno istim dilemama kao i tada. crveno je i ono i ovo. i metalno i visoko. ali, ako je mesto drugacije i ako je vreme razlicito, ne shvatam kako onda mogu bilo sta a tumacim na isti nacin? zasto se samo pravim da mislim da je to isto?

gledam i pokusavam da poverujem, sve dok ne bude moje shvatanje toliko razlicito, od onoga sto sada mislim, pa mi tako pokaze koliko su stvarno moguca verna ponavljanja istog, na raznim mestima u razlicito vreme.

Otvor

otvori, prolazi, kljucaonice. kroz nešto malo, vidiš nešto veće. pokušavaš da vidiš nešto veće. viriš, čkiljis, trudiš se da vidiš nešto veće, ili samo zamišljaš da se tamo sa druge strane otvora nalazi nešto bolje i tebi draže.

Reflection 3

bilo je veoma toplo, pa su mi ispale reci u musavu, tromu vodu. ostale su tamo, nisu nedostajale, bilo je dovoljno drugih senzacija da me zaokupi.