Suton

Težak, taman kraj dana se približio. Sve se umirilo i spustilo nad magično, mirno jezero. Još malo, pa sitna tajanstvena bića, utvare i aveti, počeće da izlaze iz svojih kuća i jazbina. Krenuće da se spuštaju ka obali, uskim korenitim stazama. Zašuštaće tiho svi prolazi kroz šumu. Njima tek počinje prava aktivnost. Čitav tamni dan je pred njima. Novi planovi, poslovi i zabave će se tu odigrati.

Pa, da, kako bi drugačije i mogle da se završe stvari na ovakvom mestu?

Pocetak

I plače, plače zeko mlad,
za potočićem tim
žali, žali zeko sad
žali srcem svim.

Reflection 4

Timeless city - ako je manje više, onda je možda starije bolje, ali novije bolje reflektuje! Sve starije traje i ogleda se. Priče o starom se uvek ponavljaju, rastu i postaju potpuno nove.

Tako to biva, živi i stari u svakom gradu gde ima dovoljno dokonih ljudi da te sitnice primete.

Šuštanje

Kao zvuk iz školjke, kao vetar kroz lišće, kao korak kroz suvo lišće, kao sve to fino u prirodi. Ili možda kao voda kroz cev, ili ekran bez slike, pa samo beli zvuk, pa samo roze zvuk i opet svuda tu, samo neki šuš, šu, šuuuu.

Šuma

Ah, toliko toga treba reći o maloj šumskoj stazi! A baš sada mi se sve to čini veoma komplikovano i duboko introspektivno, pa ne mogu mnogo o tome. Dakle ukratko - staza, šuma, lišće, lavež pasa, šustanje lišća i mir.

Šuma sve pamti, u njoj stvari traju i nema puno iznenađenja. I pored smanjivanja površine svake godine, ima još puno delova koji odolevaju i čuvaju sva sećanja posetilaca. Sledećom prilikom ćemo se više ispričati.