na obali aherona

sve duše su mirno cekale. nisu pištale, niti se gurale, nisu plovile same, niti bežale. fine neke duše, možda ih zato nema.

Odraz

Staklena kugla za predvidjanje budućnosti i prelamanje stvarnosti. Refleksija, mešanje detalja, ljudi i boja. Kako onda da znam, da li je ono što vidim moje izobličenje ili obično ogledanje? Da li je to sada ili će tek da bude?

Svod

zamuljano, nejasno, nadvijeno i prelepo. sve ono što mogu da poželim da je stvarno, da je tu, u blizini, na dohvat ruke, tik iznad glave. baš kao bliska krošnja ili jos udaljenije, jedva naziruce nebo, šareno i nerealno.

Zlatno

Zlatno runo, ispiranje zlata na obali reke, zlatni poljubac, zlatna kupola u obliku lukovice, zlatokosa... A u stvari samo obicna zlatna jesen i zlatno lisce prosuto svuda.

red spider

 

jako slicno okruzenje, ali nastalo pod potpuno drugacijim okolnostima. ja sam u sred toga stala i posmatram. ja sam potpuno ista, tj. u potpuno istim dilemama kao i tada. crveno je i ono i ovo. i metalno i visoko. ali, ako je mesto drugacije i ako je vreme razlicito, ne shvatam kako onda mogu bilo sta a tumacim na isti nacin? zasto se samo pravim da mislim da je to isto?

gledam i pokusavam da poverujem, sve dok ne bude moje shvatanje toliko razlicito, od onoga sto sada mislim, pa mi tako pokaze koliko su stvarno moguca verna ponavljanja istog, na raznim mestima u razlicito vreme.