stepenice

korak, po korak, po korak. bilo ovde ili tamo negde, posle odredjenog vremena koračanja, naići ću na stepenice. nemoguće ih je izbeći. pojave se u različitim veličinama i sa različitim sastavnim delovima.

pokretne, drvene, plitke, široke, sjajne, nerdjajuće, spiralne, imaginarne, uske, elegantne, duhovne, sa rukodrzačima ili bez, za suteren, za nebo, za terasu, spoljne ili u kuci... ali uvek vode samo gore ili dole!

na obali aherona

sve duše su mirno cekale. nisu pištale, niti se gurale, nisu plovile same, niti bežale. fine neke duše, možda ih zato nema.

Odraz

Staklena kugla za predvidjanje budućnosti i prelamanje stvarnosti. Refleksija, mešanje detalja, ljudi i boja. Kako onda da znam, da li je ono što vidim moje izobličenje ili obično ogledanje? Da li je to sada ili će tek da bude?

Svod

zamuljano, nejasno, nadvijeno i prelepo. sve ono što mogu da poželim da je stvarno, da je tu, u blizini, na dohvat ruke, tik iznad glave. baš kao bliska krošnja ili jos udaljenije, jedva naziruce nebo, šareno i nerealno.

Zlatno

Zlatno runo, ispiranje zlata na obali reke, zlatni poljubac, zlatna kupola u obliku lukovice, zlatokosa... A u stvari samo obicna zlatna jesen i zlatno lisce prosuto svuda.

red spider

 

jako slicno okruzenje, ali nastalo pod potpuno drugacijim okolnostima. ja sam u sred toga stala i posmatram. ja sam potpuno ista, tj. u potpuno istim dilemama kao i tada. crveno je i ono i ovo. i metalno i visoko. ali, ako je mesto drugacije i ako je vreme razlicito, ne shvatam kako onda mogu bilo sta a tumacim na isti nacin? zasto se samo pravim da mislim da je to isto?

gledam i pokusavam da poverujem, sve dok ne bude moje shvatanje toliko razlicito, od onoga sto sada mislim, pa mi tako pokaze koliko su stvarno moguca verna ponavljanja istog, na raznim mestima u razlicito vreme.

Otvor

otvori, prolazi, kljucaonice. kroz nešto malo, vidiš nešto veće. pokušavaš da vidiš nešto veće. viriš, čkiljis, trudiš se da vidiš nešto veće, ili samo zamišljaš da se tamo sa druge strane otvora nalazi nešto bolje i tebi draže.

Reflection 3

bilo je veoma toplo, pa su mi ispale reci u musavu, tromu vodu. ostale su tamo, nisu nedostajale, bilo je dovoljno drugih senzacija da me zaokupi.

Detalj

Kamen po kamen, trvdjava. A u njoj basta, sa fontanom i zlatnim ribicama. Voda zubori, pravi odsjaje suncu, posmatra ljude i biljke oko sebe. Ljudi se muvaju unaokolo godinama i menjaju samo detalje.

žbun

Shimmering neon lights
And at the fall of night
This city's made of light

prelivanje

Lep primer kako zaista izgleda promena. Kada se dođe do granice, pa onda još samo malo pomeri preko toga. Santimetar po santimetar, lagano se preliva, jer jedna strana mora da popusti. Pametnija, možda?

 

 

 

Napolju

 

Šta to sve ima napolju? Boje, ljudi, priroda. Sve to tako zanimljivo!