Moja planina

 

Od najlepseg mesta za setnju, do najtrpanije lokacije u samo nekoliko kalendarskih dana! 

Obala

 

Plaža od betona sa metalnim stepenicama za lagani ulazak u bazen od morkse vode. Te sigurnost, te odmaranje u senci, te ovo, te ono. Stvarno ima puno vestačkih, neumesnih detalja, a opet sve prirodno sija. Boje su prave, mirisi su pravi, to se ne da lako zameniti, tj. umetnuti. 

So iz vode grebe, steže, reklo bi se da jako smeta, ali je to tako prirodno. Nijedna mlaznica gradske vode to ne treba da sklanja. Veliko je uživanje uvaljati se u crveno blato i sljunak, zaprljati vrele stene, preskočiti udobne staze i prevoze, te lutati i lebdeti po obali. 

Sve to može prirodno, za one koji to umeju da cene! 

Ogledalce moje

 

Ogledalce, ogledace moje

najlepši primorski grad, ko je?

Pročitam neki svoj strari tekst, blog post ili zapis sa uzglavlja, pa pomislim da mogu sve! Mogu sve jer sam mogla to sve i još više. Sve što tamo piše, tačno je, jer sam ja to opisala, a sada uživam i čitam. Sećam se, podsećam se. Kakav sjajan osećaj buđenja! 

Mogu se popeti na vrh i zaviriti u oblake. Mogu ispričati priču i uživati u njoj kao da je sada, tu pored živa i uzbudljiva. Kao da sam ja tamo! Kao zamena za sva siva lica unaokolo i jednolične susrete i priče. 

Pogled gore i željeni čas letenja moze da pocne!

Uže

Lagano, bez naglih pokreta, čamdžija je odbacio uže. Ono se sklupčalo i čekalo njegov povratak.

Belo uže, beli kamen, beli čamac, jedan savrseni kontrast onolikom plavom moru, koje sam tako dugo čekala.